Kako deca uče

Svako dete je individua koja se razlikuje od drugih. Način na koji ono uči zavisi od mnogo faktora: uzrasta, načina na koji usvaja znanje i ličnosti. Da bi se u učenju postigli optimalni rezultati, važno je odabrati aktivnosti i metode koje detetu najviše odgovaraju.

Faze učenja prema uzrastu deteta

Deca u svom razvoju prolaze kroz različite faze učenja. Dok bebe i sasvim mala deca o svetu uče putem čula, nešto starija deca, od druge do sedme godine, počinju da razvijaju sposobnost da zaključuju i da promišljaju, ali su i dalje fokusirana na sebe. Posle sedme godine dete je manje fokusirano na sebe i u stanju je da posmatra i svet oko sebe. Do svoje dvanaeste godine većina dece može da analitički obrađuje informacije, stvara i razvija svoje ideje o svetu koji ih okružuje, ali još imaju poteškoća sa apstraktnim konceptima. Za njih je u ovom, predtinejdžerskom uzrastu, karakteristično da vole da isprobaju nove stvari, radoznali su i spremni za nove ideje, žele momentalno zadovoljenje svojih želja i potreba, žude za priznanjima i pohvalama za svoja postignuća, dopada im se da uče putem obavljanja praktičnih radnji, a interesovanja im se brzo menjaju.

Dok sa malom decom činjenice moraju da se personalizuju  i da im se daju primeri koji se odnose na njih same, starijoj deci je potrebna pomoć da razumeju svet koji ih okružuje. Ovo znači da deca moraju da budu na pravom stepenu učenja. Na primer, mlađa deca su spremna da uče o brojevima, bojama i oblicima, ali nisu spremna za apstraktna gramatička pravila.

Različiti tipovi učenika

Da biste izvukli maksimum iz detetovih potencijala za učenje, važno je da otkrijete na koji način dete najradije uči. Koja su njegova dominantna čula? Da li voli da crta i čita? Ako to jeste slučaj, ohrabrite dete da koristi crteže, slike, mape ili dijagrame kao deo procesa učenja.

Neka deca vole da slušaju objašnjenja i da im se čita. Da biste zainteresovali ovakvo dete, možete da im čitate ili pričate priče. Većina dece uživa da uči putem pesama  i recitacija. Vole da ponavljaju iste pesme i priče jer im to daje osećaj sigurnosti i poznatog. Deci je generalno potrebno mnogo ponavljanja da bi zapamtili nove reči i zato se ne treba plašiti ponavljanja igara ili nekoliko različitih aktivnosti sa istim rečima ili istom jezičkom kategorijom.

Ako dete voli da dodiruje predmete i da se kreće, možete da igrate igre koje zahtevaju pokret ili trčanje, glumu, recitovanje ili čak plesanje! Povučenija deca često imaju bogat vokabular i brzo čitaju. Igre reči, ukrštenice, osmosmerke, anagrami i brzalice su dobar izbor da zainteresujete i podstaknete na učenje ovakvu decu. Drugoj deci su potrebna jasna i logična objašnjenja, pravila i formule, ili pak vole da ih sami otkriju. Ona su često dobra i u matematici. Za ovu decu aktivnosti poput zagonetki, rešavanja problema i svrstavanja pojmova po kategorijama predstavljaju idealne prilike za učenje.

Ličnost deteta i učenje

Neka deca su druželjubiva i komunikativna te stoga i jezik uče lako. Slobodnija su da komuniciraju jer ih ne brinu greške koje možda prave dok pišu ili govore. Neka deca su povučenija i zatvorenija. Ona uče dok slušaju i posmatraju šta se dešava. Ne vole da prave greške  i čekaju dok ne budu sigurni da je ono što žele da kažu tačno, pa tek onda to i izgovore.

Ako je dete druželjubivo moguće je da će mu odgovarati učenje u grupi sa drugom decom, dok povučenijoj deci više odgovara privatnost i mir dok ne steknu sigurnost u jezik koji uče. Aktivnost koja njima često prija je da pred spavanje čitaju priču na stranom jeziku.

U predtinejdžerskom periodu, većina učenika brzo razvija društvenu svest i posmatra sebe u odnosu sa drugima. Uopšteno govoreći, većina njih ima sledeće karakteristike:

  • Radije se druže sa decom istog pola
  • Odgovara im struktuirano okruženje za učenje
  • Traže uzor u starijoj deci ili javnim ličnostima
  • Zahtevaju pravednost kod kuće, u igri i u učionici
  • Žele da se dopadnu prijateljima
  • Žude za većom samostalnošću, ali žele i potrebna im je pomoć odraslih

Motivacija i koncentracija kod dece

Da bi dete bilo motivisano, učenje mora da bude zabavno i bez stresa. Treba ga podstaći da radi ono što voli i što ga zanima. Ako dete voli, na primer, fudbal, verovatno će mu se svideti da pročita nešto o tome, čak i ako je nivo jezika na kome je napisano malo zahtevniji. Zainteresovanost i motivacija omogućavaju detetu da se uhvati u koštac sa zahtevnijim jezikom.

Takođe je važno obezbediti što je moguće više zabavnih aktivnosti za učenje jezika jer deca obično mogu da se koncentrišu samo kratak vremenski period. Dete motivišu pesme, muzika, video materijal, filmovi i razne igre. Obavezno treba prekinuti aktivnost ili je promeniti kada detetu postane dosadno ili kad ono postane nemirno. Ovo može da se desi posle samo nekoliko minuta aktivnosti.

Deca dobro reaguju na pohvalu i ohrabrenje – zato neka dete zna kada nešto dobro uradi. Ne treba ga mnogo kritikovati kada pogreši jer prirodno je da pravite greške dok učite jezik i one su deo procesa učenja. Ne ispravljajte svaku gramatičku grešku – ohrabrite dete da koristi strani jezik da bi komuniciralo, čak i ako to nije gramatički besprekorno.

Pročitajte info o Jezičkom kampu na mlađe osnovce

Pročitajte info o Jezičkom kampu na starije osnovce

Pročitajte ostale Korisne tekstove

 

Comments are closed.